RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Становништво

Према попису из 2002. године у Златиборској области живи 313.396 становника (4,8% становника Републике Србије). У односу на претходну, 1991. пописну годину, број становника се смањио за 5,75%.

Константан пораст броја становника карактерише само општину Ужице (84,1%) што је и разумљиво с обзиром да представља административни, културно-образовни и привредни центар Области.

У преосталих седам општина долази до смањења броја становника, и то највише у општини Чајетина, а потом општинама Косјерић и Бајина Башта. 

Повећање броја становника евидентно је у градским подручјима свих општина, сем у општини Прибој, где је у периоду 1991-2002. године дошло до пада броја становника од 0,7%.

За сеоска насеља у Области важи обрнути тренд. Пад броја становника најизраженији је у периоду 1981-2002. године што је последица интезивније миграције становништва из села у град. Пад броја становника од 1,7%, у периоду између последња два пописа, не прати републички тренд где се укупан број становника, у истом периоду увећао за 0,9%.

Густина насељености у Области је 51 становник/km², што је испод републичког просека (98 становника по km²). Најмању густину становника има општина Чајетина (24 становника/ km²), затим Сјеница (32 становника/ km²) и Нова Варош (35 становника/ km²). Нешто већу густину имају општине Косјерић и Бајина Башта (40, односно 44 становника/ km²). Преко 50 становника по квадратном километру имају општине Ариље и Пријепоље. Гушћом стопом насељености одликују се општине Прибој (61 становника/ km²) и Пожега (77 становника/ km²), док најгушће насељену територију има град Ужице (чак 126 становника/ km², што је скоро два пута већи број становника по квадратном километру од осталих општина Области и изнад републичког просека за 2002. годину).

Уколико посматрамо полну структуру становништва Златиборске области, примећује се релативно исти број становника мушког и женског пола, са незнатним вишим процентом учешћа женског становништва. По попису из 2002. године, у Области живи 154.882 становника мушког пола (49,42%) и 158.514 становника женског пола (50,58%). Наравно, структура становника по полу није равномерна на целој територији Области, тако да се, по општинама, учешће мушкараца креће у интервалу од 49 до 50 %, а жена од 50 до 51%.

Истовремено, подаци пописа указују на тенденцију старења становништва у Златиборскј области. Према расположивим подацима, становништво до 14 година чини 16,6 % укупног становништва. Становништво старије од 55 година учествује са 26,7 % у укупном броју становника, док у неким селима становништво старије од 65 година чини половину становника. Mоже се уочити велико учешће становника старијег доба у укупном броју становника. Просечна старост становника у Области износи 39,2 година (38,3 за мушкарце и 40,2 за жене), што је незнатно мање од републичког просека (40,25 година).

Типологија општина према индексу демографских ресурса урађена је на основу композитног индекса који укључује 9 варијабли, које се своде да четири основна индикатора: индекс виталности, индекс образовања, учешће млађе женске фертилне популације и међупописна промена броја становника. Након овакве анализе, јасно се види различита демографска позиција. У групу крајње угрожених подручја, од општина Златиборске области, налазе се Косјерић, Пожега и Чајетина.

По националном и етничком саставу, већину становника Области чине Срби (83,3%), следе Бошњаци (12,8%), Муслимани (2,1%), Црногорци (0,4%), затим у мањем броју Југословени, Роми, Хрвати, Македонци, Мађари, Словенци и Руси, уз известан број неопредељених и непознатог етничког порекла (2.393). Српски језик је матерњи за 96,8% становништва.

Образовна структура становништва преко 15 година старости (261.216 житеља) је нешто неповољнија од просека Србије. Године 2002. у Области је без школске спреме било 19.633 (7,5%), а у Србији 357.552 (5,7%). У Златиборској области је тада било знатно становника са средњом школском спремом 104.924 (40,2%), вишом 9.789 (3,7%) и високом  9.961 или 3,8 %.

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОГРАМУ ПОДРШКЕ ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА ЗА УЛАЗАК У ЛАНЦЕ ДОБАВЉАЧА МУЛТИНАЦИОНАЛНИХ КОМПАНИЈА У 2020. ГОДИНИ

Развојна агенција Србије (РАС) обавештава да је због ванредног стања, уведеног у циљу спречавања ширења вируса ЦОВИД-19, продужено трајање Јавног позива за учешће у Програму подршке за улазак у ланце добављача мултинационалних компанија у 2020. години, за додатних 60 дана.

Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) кроз спровођење вишегодишњег Програма подршке привредним друштвима за улазак у ланце добављача мултинационалних компанија (у даљем тексту: Програм) има за циљ подршку привредним друштвима у производним делатностима да кроз унапређење својих пословних перформанси испуне услове да постану добављачи мултинационалних компанија (у даљем тексту: МНК).

 

Избор из вести

БЕСПЛАТНА УСЛУГА МЕНТОРИНГА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА ЗА ПРИВРЕДНИКЕ

БЕОГРАД, 21. мај 2020. године: Развојна агенција Србије (РАС) је расписала Јавни позив за спровођење стандардизоване услуге менторинга, који се објављује у складу са Програмом Министарства привреде - Стандардизовани сет услуга (ССУ) за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у 2020. години, који се реализује преко акредитованих регионалних развојних агенција (АРРА).

Јавни позив је отворен до 3. јула 2020, укупан буџет износи 6.000.000,00 динара, а крајњих рок завршетка пројекта је 31. децембар 2020.

Циљ пројекта јесте да се привредним субјектима пружи сва могућа подршка за развој и даљи напредак, и да се смањи број привредних субјеката и задруга које неуспешно послују у Србији. 
 

Тренутна посета

Имамо 1222 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Становништво