RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Привреда

Привреду Области карактеришу развијена металска индустрија, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство. Развијен је сектор финансијских услуга, транзитног туризма и занатства. У металској индустрији најзначајнији су полупроизводи од бакра и алуминијума и производи наменске индустрије. У грађевинарству су заступљене све делатности од високоградње, нискоградње до завршних занатских производа.

У погледу техничко-технолошког нивоа привреде, Златиборска област је врло карактеристична. Учешће делатности са ниском технологијом је 20,1%, док тај проценат на нивоу Републике износи 36,4%. Учешће делатности са средњом технологијом је 57,1% (у Републици 45,4%), а са високом 22,8% (у Републици 18,3%). Привреда Златиборске области је извозно оријентисана и у спољнотрговинском промету бележи суфицит. У извозу доминирају производи прераде обојених метала (алуминијум и бакар), воће, производи наменске индустрије (војна и спортска муниција) и готови текстилни производи. У погледу учешћа МСП сектора, Златиборска област спада у групу области са средњим учешћем, а општина Чајетина спада у групу општина са динамичним развојем овог сектора. Ово привреди Златиборске области даје могућност унапређења опште конкурентске способности. Према подацима Републичког завода за статистику, међу најуспешнијим и најрентабилнијим предузећима – носиоцима развоја Републике, налазе се три пословна система из Области („ТЦК“ а.д, Косјерић, „Јединство“ а.д., Ужице и „Путеви“ а.д., Ужице).

У периоду после Другог светског рата дошло је до наглог развоја индустрије, тако да је данас водећа делатност у привреди индустрија. Најзначајније индустријске гране су: обојена металургија, металска индустрија, производња саобраћајних средстава, текстилна индустрија, производња електричне енергије, дрвопрерађивачка индустрија, индустрија грађевинског материјала и грађевинска оператива, хемијска индустрија, прехрамбена индустрија, индустрија коже и обуће, графичка индустрија и друге индустријске гране које запошљавају око 75.000 радника.

Након девет транзиционих година индустрија је и даље водећа привредна делатност.  У структури новостворене вредности  (БДВ) нефинансијског сектора индустрија и грађевинарство учествују са чак 80%, услуге са 17,8% и пољопривреда са 2%. У прерађивачкој индустрији у 2009. је у 789  предузећа запослено нешто више од 15.000 радника, што је  55% укупно запослених у привреди Златиборске области.

У структури прерађивачке индустрије највише запошљава металска индустрија  (основни метали и метални производи) 23,8%, текстилна индустрија (текстилна предива и тканине и одевни предмети и крзно) 19,6%, моторна возила и приколице 12,9% и прехрамбена индустрија 10,8%. Највећу новостворену вредност ствара  металска индустрија 25,3%, индустрија неметала 21,4% и прехрамбена индустрија 10,6%. Чак 52,1% укупне добити прерађивачке индустрије је у индустрији неметала и 11% у прехрамбеној индустрији, док највеће губитке праве прехрамбена индустрија 43,1%, индустрија намештаја 12,5% и машине и уређаји 11,4%.

Графикон 1: Економска снага општина у Златиборској области 2009.



Извор: АПР 2009.

Обим спољнотрговинске размене Региона је у 2008. години достигао ниво од 1.218 милиона USD, што у односу на исти период претходне године чини повећање од 8.5%. Стопа раста извоза је далеко изнад стопе раста увоза тако да је позитиван салдо у овом периоду износио 121 милион USD, што чини повећање од 212% у односу на исти период 2007. године. Доминантно место у структури спољнотрговинске размене има град Ужице чије је учешће 71% укупне размене Региона са иностранством. Значајно место заузимају општине Ариље и Пожега. Општине Косјерић, Нова Варош и Прибој имале су негативан спољнотрговински салдо.

Предузећа са подручја Региона највише су извозила у Немачку, Италију, Црну Гору, Словенију и БиХ (60% укупног извоза) и са овим земљама је остварен значајан суфицит у размени (290.5 милиона USD). Највише робе је увезено из Руске федерације и Бугарске (48% укупног увоза), а с обзиром да је извоз у ове земље занемарљив, у размени са овим земљама, у 2008. години имали смо, преко 248 милиона долара дефицита.

Земље Европске уније и Републике бивше СФРЈ су најзначајнији партнери у извозу ( 86% извоза), а земље у транзицији Централне и Источне Европе и земље ЕУ у увозу (79% увоза).

Са земљама ЕУ је у овом периоду остварен суфицит у размени у износу од 277 милиона USD, а са земљама бивше СФРЈ 84 милиона USD, док је са земљама у транзицији Централне и Источне Европе остварен дефицит у размени од 250 милиона USD.

Табела 14: Покривеност увоза извозом (у %)

2006. 2007. 2008. 2009.
Република
Србија
48,8 47,6 47,9 53,4
100,0 100,0 100,0 100,0
Златиборска
област
224,9 231,8 252,3 249,4

Извор: РЗС 2009.

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОГРАМУ ПОДРШКЕ ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА ЗА УЛАЗАК У ЛАНЦЕ ДОБАВЉАЧА МУЛТИНАЦИОНАЛНИХ КОМПАНИЈА У 2020. ГОДИНИ

Развојна агенција Србије (РАС) обавештава да је због ванредног стања, уведеног у циљу спречавања ширења вируса ЦОВИД-19, продужено трајање Јавног позива за учешће у Програму подршке за улазак у ланце добављача мултинационалних компанија у 2020. години, за додатних 60 дана.

Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) кроз спровођење вишегодишњег Програма подршке привредним друштвима за улазак у ланце добављача мултинационалних компанија (у даљем тексту: Програм) има за циљ подршку привредним друштвима у производним делатностима да кроз унапређење својих пословних перформанси испуне услове да постану добављачи мултинационалних компанија (у даљем тексту: МНК).

 

Избор из вести

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији

Основне информације о организацији националног Такмичења за најбољу технолошку иновацију у Србији

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији, као државни пројекат, непрекидно се одржава почев од 2005. године за сваку календарску годину, тако што се почетком године објави почетак, а у периоду април-новембар врше се обуке и провере достигнутог нивоа такмичарских тимова. Финале са шест најбоље пласираних трочланих тимова одржава се, по традицији,  22. децембра, од 20.00 h, у директном преносу на РТС-у.
Иноватори из Републике Српске укључени су од 2007. године у јединствени систем такмичења за обе српске државе.
Носилац Такмичења је ресорно министарство науке Републике Србије, у коме је по замисли координатора, оно и успостављено крајем 2004. године. У реализацију, у одређеним фазама, укључени су и ресорно министарство науке  Републике Српске, Привредне коморе Србије и Републике Српске, Фонд за иновациону делатност, Завод за интелектуалну својину, Стална конференција градова и општина, Новосадски сајам и Београдски сајам. Званични медијски партнер, је РТС, док РТВ, РТРС, као и сви други медији са националном, регионалном или локалном фреквенцијом, пружају подршку реализацији читавог пројекта.

 

Тренутна посета

Имамо 335 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Привреда