RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Пољопривреда

Пољопривредна производња развијена је у складу са природним одликама Златиборске области, а у односу на могућности, ипак недовољно развијена. Највише је заступљено воћарство (шљива, јабука и јагодичасто воће), сточарство (говедарство и овчарство) и ратарство (кромпир).

Најразвијеније делатности у агроиндустрији су: прерада воћа замрзавањем, кланична индустрија, прерада меса и производња сувомеснатих производа, производња: млека и млечних производа, ракија са заштићеним географским пореклом, лековитог биља и шумских плодова, а постоје капацитети и за производњу сокова, воћних сирупа, џемова, мармелада, компота и прерађевина од поврћа.

У сточарству, већина приватних фарми има мале поседе, при чему доминирају газдинства величине 3-5 ha. Постојећи прерадни капацитети су слабо искоришћени (20-30%). Златиборска област има велики удео у укупном броју говеда и оваца у Србији (9,5%). Број регистрованих пољопривредних газдинстава је у сталном порасту.

Пољопривредно земљиште. Пољопривредно земљиште обухвата 340.101 ha површине подручја. Од тога, на ораничне површине отпада 21%, воћњаке 6%, ливаде 30% и пашњаке 43%. Највећу површину под воћњацима има општина Пожега (3.672 ha), затим Ариље (3.473 ha), и Бајина Башта (3.059 ha). Остале општине бележе и до 50% мању површину под воћњацима у односу на водеће општине. Најмању површину под воћњацима има Нова Варош (свега 730 ha).

Пољопривредна газдинства. Према попису из 2002. године, на посматраној територији је регистровано 15.016 газдинстава, од чега 6.958 газдинство са једним индивидуалним пољопривредником, 5.435 газдинстава са по два индивидуална пољопривредника, 1.724 са по три, и 899 газдинстава са по четири индивидуална пољопривредника. Према званичним статистичким подацима, највећи број пољопривредних газдинстава је заступљен у Бајиној Башти (2.440), док је тај број најмањи у Прибоју (718).

Златиборска област је позната по производњи:
•    сувомеснатих производа (говеђа и свињска пршута, ужичка сланина, ужичка кобасица, стеља и пастрма)
•    говеђег и јагњећег меса
•    производа од планинског млека (златарски сир, ужички кајмак, паприка у павлаци, сјенички сир)
•    јагодичастог воћа (ариљска малина, купина)
•    воћа одличног квалитета (јабука, шљива)
•    кромпира (семенски и меркантилни)
•    воћних ракија (бајинобаштанска клековача, нановача, препеченица)
•    лековитог биља
•    шумских плодова (печурке, јагоде, боровнице)
•    квалитетних пчелињих производа (шумски и ливадски мед) и
•    поточне и калифорнијске пастрмке

У циљу очувања изворности производа, од стране Регионалне привредне коморе, Регионалног задружног савеза Ужица и произвођача овог региона, утемељен је колективни жиг квалитета изворних пољопривредних производа - IN NATURA.

Регион је посебно познат по значајној производњи малина врхунског квалитета. Годинама се производња креће око 35.000 до 40.000 тона, што чини око 40% производње у Србији. Постојећи прерадни капацитети задовољавају потребе производње. 2009. године је заштићено име порекла - „Ариљска малина“. Највећи проблем ове производње је низак степен прераде и неусклађеност са стандардима производње. Последњих година су интезивирани покушаји значајнијег пласмана свежег воћа на тржиште, а посебно јабуке, шљиве и боровнице.

На подручју општине Чајетина и града Ужица (Мачкат и Качер) познати су произвођачи сувомеснатих производа произведених на традиционалан начин и изванредног квалитета. Сваке године у Мачкату се одржава сајам ових производа, који је и својеврсно такмичење, уз могућност њихове дегустације.

Годишњи капацитет у производњи рибе је око 600 тона. Најзначајнији рибњаци су: Перућац, Међуречје, Рибњак Рача, Рибњак у Гостиљу и Љубишу, Бела Река, Дражевићи, Рибопродукт у Равнима, више мањих рибњака у Потпећу и др.

Годишња производња млека у Региону креће се око 130 милиона литара, а учествује 8 % у производњи Републике. Дневни капацитет прераде млека је око 50.000 литара. Већи део производње чини производња пастеризованог млека и кисело млечних производа, а у новије време паприка у павлаци, трапист и кајмак.

Регион је познат по традиционалној производњи воћних ракија (посебно шљивовица). Неколико предузећа се, на територији Области, веома успешно бави овом врстом прераде воћа.

С обзиром на то да је у нашој Области очувана природна средина, постоје велике количине чисте пијаће воде. На неколико извора природне воде за пиће изграђени су капацитети за флаширање воде, која се пласира на домаће, а све више и на страно тржиште.

Избор из конкурса

Јавни позив за учешће на међународном сајму SIAL у Паризу

Развојна агенција Србије и Привредна комора Србије организују наступ српских привредника у оквиру националног штанда Србије на једном од најзначајнијих међународних сајмова прехрамбене индустрије „SIAL“ који се одржава у Паризу, Француска, у периоду од 18. до 22. октобра 2020. године.
 

Избор из вести

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији

Основне информације о организацији националног Такмичења за најбољу технолошку иновацију у Србији

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији, као државни пројекат, непрекидно се одржава почев од 2005. године за сваку календарску годину, тако што се почетком године објави почетак, а у периоду април-новембар врше се обуке и провере достигнутог нивоа такмичарских тимова. Финале са шест најбоље пласираних трочланих тимова одржава се, по традицији,  22. децембра, од 20.00 h, у директном преносу на РТС-у.
Иноватори из Републике Српске укључени су од 2007. године у јединствени систем такмичења за обе српске државе.
Носилац Такмичења је ресорно министарство науке Републике Србије, у коме је по замисли координатора, оно и успостављено крајем 2004. године. У реализацију, у одређеним фазама, укључени су и ресорно министарство науке  Републике Српске, Привредне коморе Србије и Републике Српске, Фонд за иновациону делатност, Завод за интелектуалну својину, Стална конференција градова и општина, Новосадски сајам и Београдски сајам. Званични медијски партнер, је РТС, док РТВ, РТРС, као и сви други медији са националном, регионалном или локалном фреквенцијом, пружају подршку реализацији читавог пројекта.

 

Тренутна посета

Имамо 388 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Пољопривреда